Milenko Radovanov je rođen u Vrbasu 1968. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom mestu, a zatim je diplomirao na mašinskom fakultetu u Novom Sadu.

Fotografije je izlagao u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na više od sto grupnih izlozbi i više puta je nagrađivan.

RECENZIJE

Iako, po obrazovanju, okrenut tehničkim i primenjenim naukama, Milenko Radovanov  se istom posvešćenošću i žarom obraća i poštovaocima umetnosti putem fotografskog medija. Nebrojano puta se pokazalo da medju ljudima, koji se bave egzaktnim naukama, veoma često postoji unutrašnja potreba da svoje emocije,  vizuelne  podsticaje i nadahnuća prenesu ljudima na jedan potpuno drugačiji način.

Osećaj za dobru fotografiju, u kompozicijskom i estetskom smislu, ni  u kom slučaju mu nije stran. Milenko Radovanov je hroničar vremena u kome živi, beležeći sve što mu se čini da može u ljudima da pokrene pozitivne emocije, da ih natera da se osvrnu oko sebe i pogledaju svet nekim drugim očima.

Njegova kamera je "nemirna-istraživačka", često okrenuta prirodi i pejzažu kao fotografskom žanru, no nikada ga ne svodeći na primenjenu ili "turističku fotografiju". Tu se mogu svrstati fotografije: Drvo pred šumom, Crno jezero, Magla u šumi, Selidba itd.
Interesantni su i njegovi izleti ka savremenom pristupu fotografiji, pre svega kroz radove: Kiša, Talasi, Linije, Strašilo, Pejzaž, Krugovi, Raskorak.

Milenko Radovanov pripada onoj grupi fotografskih stvaralaca, čije se  fotografije zasigurno mogu svrstati pod fotografski FINE ART.

U Novom Sadu, 08.01.2016.
dr Željko Škrbić, red prof AUNS,
departman za fotografiju
 

Izložba fotografija G-dina Milenka Radovanova održana u galeriji „Ilija Šobajić“ dvorac „Nikole I“ u Nikšiću je jedan izuzetno interesantan likovni događaj gdje je crnogorska publika imala priliku da kroz objektiv ovog vrsnog fotografa upozna svu ljepotu vojvođanskog prjzaža. Autor je na jedan suptilan način, što može samo neko čiji su korijeni duboko ukopani u vojvođanskoj ravnici, pronalazio karakteristične detalje iz urbanog i ruralnog života Vojvodine slažući ih u jednu nisku koju u jednom trenutku posmatrač percipira kao jednu fotografiju sastavljenu iz više segmenata gdje je svaki segment djelić jedinstvene cjeline i priče.

Sa druge strane svaka fotografija je priča za sebe, pažljivo odabran motiv (često onaj pored kojeg prolazimo i ne registrujući ga) sa izuzetnim osećajem za kompoziciju, ali i za detalj, kontrolišući svjetlost pažljivim odabirom vremena (doba dana i vremenskih uslova).

Autor nam na ovaj način omogućava da izaberemo sopstveni djelić mozaika, da pokušamo da ga odgonetnemo ili da stvorimo sopstvenu priču.

Direktor, JU „Centar za kulturu“ Nikšić
Mr Peko Nikčević, red. prof.